Kako umiriti hiperaktivnu decu?

0
255

Da li imate nemirno ili hiperaktivno dete?

 Kako prepoznati razliku?

 

Da li uopšte nešto preduzimati ili menjati u vaspitanju?

Da li je bolje da dete ćuti i bude mirno ili treba da se “istutnji”?

 

Milioni pitanja i nedoumica oko ovo teme ali i oko samog vaspitanja su aktuelne.

 

Fokusiraćemo se na hiperaktivnost.

Većina doktora i stručnjaka zovu to poremećajem.

 

Glavni prepoznatljivi znaci na koje treba obratiti pažnju kod dece koja su hiperaktivna su:

  • dete je veoma pričljivo
  • nije strpljivo, upada drugima u reč, prekida razgovor
  • ne drži ga mesto, stalno se vrpolji
  • radi prebrzo, samim tim pravi nepotrebne greške
  • u sekundi ima odgovor za sve
  • ne može da sledi jasna uputstva
  • ne dovršava jednu aktivnost a već započinje sledeću
  • skoro uvek je u društvu dece koja su bučna i prave problem
  • lako odustane i pre nego što pokuša

 

Više su ugroženi dečaci, čak deset puta vise nego devojčice.

 

Da li je to zbog odsustva očinske figure danas?

 

I to bi bila posebna tema za diskusiju.

Ako ste prepoznali svoje dete u ovim navedenim stavkama, hajdemo da pričamo kako da im pomognemo a ne o “poremećaju”.

 

Najmanje danas imamo vremena i strpljenja.

Ovde pre svega mislim na majke. Nije lako danas biti majka, bilo da je ona puno radno vreme zaposlena ili ne.

I majka koja je i domaćica je puno radno vreme angažovana, iako se mnogi muškarci

neće složiti sa tim.

Ali neka 1 dan rade ono što domaćice rade, pa ćemo moći da otvorimo debatu.

Elem, majke imaju puno obaveza, malo vremena, treba uskladiti poslovno i privatno, a u međuvremenu treba vaspitati i učiti decu.

 

Cilj svih nas roditelja je da nam dete bude zdravo i srećno. Da raste

lepo i ima srećno detinjstvo.

 

To je nekad teško obezbediti obzirom na vreme u kom živimo.

Ali moramo naći vremena za decu.

Ako jednom rukom mešate ručak, drugom rukom držite bebu, a drugo dete haos pravi po kući, kako odreagujete?

Pa sigurno ne počnete da pevate. Naravno da poludite.

Hajde da prvo izbrojimo malo, ako nekom treba, neka broji i do 100.

Budite razumni prema detetu.

Lepo mu se obratiti, skrenite pažnju na problem koji je napravio ili ukazatina posle dice koje su mogle da se dese.

 

Obavezno je da postoje pravila u vašoj kući.

Ta pravila su tu da se poštuju.

Dajte detetu obavezu koju bi trebalo da izvršava (redovno da skuplja igračke, da ostavlja stvari na mesto). Rutina je čudo. Rutina pomaže.

Deca su danas sve više za tabletima, igraju igrice, u nedogled gledaju crtaće.

 

To nekvalitetno vreme obavezno treba

ograničiti. Dete treba da se izigra napolju,

sa drugarima, sa vama.

 

Pokušajte, iako je sigurno teško,

kad preuzmete dete iz škole ili vrtića, neka jede i idite sa njim napolje.

Istrčaće se, izbaciti iz sebe taj višak energije. Lepo će večerati i spavati.

Ne treba ni pričati o tome koliko su ova deca osetljiva i emotivna.

Treba im i pažnja i ljubav.

Posvetite im pažnju.

 

Nagrada i grdnja moraju da postoje. Najbolje je kad dete samo shvati da li je za nagradu ili ne.

 

Jednom prilikom mi je rekla dečiji psiholog za kaznu jednu vrlo interesantnu stvar.

Kazna treba da traje onoliko koliko dete ima godina. Nemojte ga kažnjavati

i grditi pred drugima.

I, neka samo izabere kaznu. Tako neće moći Vas da optužuje za vrstu kazne.

 

Postoji sigurno na hiljade i hiljade trikova, saveta za vaspitanje dece.

Svako od nas će primeniti ono što može i što odgovara za svoje dete.

Temperamentna deca nisu teška. Samo iziskuju malo drugačiji rad i ophođenje.

 

Najlakše je reći “Biće tako zato što ja tako kažem”, ili nešto slično.

Pokušajte na pravilan način da im objasnite. Ovakva deca brane svoj integritet.

 

Neki roditelji “slamaju” takvu decu. Na taj način ih ruse i menjaju.

Tako će roditeljima i sistemu u kome živimo biti lakše.

 

Ali, da li je to pravilno ili samo linija manjeg otpora?

 

Poremećaj pažnje je svakako prisutan, ali hajde da radimo zajedno sa njima,da bojimo, da osmislimo neku novu igru, da im ipak omogućimo da se formiraju kao samostalne jedinke.

 

Ipak smo mi roditelji.

 Naš zadatak je da ih volimo i da im damo vetar u leđa.

 

Ne da im rušimo krila. Ovakva dečica imaju prelepu maštu, često postaju lideri u poslu.

Možda će baš takvo dete rešiti zadatak na način na koji niko do sad nije napravio.

Možda će napraviti tako kreativnu reklamu da će biti traženo od svih poslodavaca.

A to će moći ako ih ne rušimo, ako ih korigujemo, pružamo ljubav.

 

Volite svoje dete i uživajte sa njim!