Koliko je teško biti samohrani roditelj?

0
156

Samohranim roditeljima treba dati medalju.

 

Ako im ne pomaže država, nemaju sluha za samohrane majke na poslu, treba im dati medalju.

Prvo, svaka čast svim samohranim roditeljima (više ima majki pa ću se njima i obraćati)

na hrabrosti da u ovo ludo vreme sve same završavaju.

Ko misli da može jedan dan tim tempom da izdrži, nek izvoli.

Posebno ako nemate podršku i pomoć roditelja, rodbine. Onda ste tek u neobranom grožđu.

 

Ali, ta unutrašnja snaga, ta nenormalna ljubav ka detetu, sve barijere ruši.

 

Koliko puta ste samo rekli „Ne mogu više“, „Dokle više?“ pa opet nastavili?

Koliko puta ste našli u sebi snagu za još jedan dan, još jedan korak više?

 

To dete ili decu treba izvesti na put. A, ako su uskraćeni za drugog roditelja, to ne znači da ne mogu ili da su ta deca manje vredna.

Baš naprotiv, ta deca su emotivnija, vredna pažnje. Treba im posvetiti samo koji minut

više pažnje u odnosu na drugu decu.

Nije to „poseban tretman“, to je ljudskost i empatija.

 

Mame, nije Vam lako.

Svaki dan je izazov.

 

Svaki korak je težak a nekad i pretežak. Ali, znate za koga se borite, za koga Vaše srce kuca.

Moramo im dati vetar u leđa.

Moraju da uspeju.

 

Vi im budite sve, i mama i tata, i brat i sestra. Jer, Vi ste im sve.

Nije lako stegnuti zube i gurati napred.

Ali, Vi to možete.

Verujem u Vas.